Postoji nekoliko teorija i načina kako odrediti veličinu bicikla.Teško je naći odgovarajući ram, koji će odgovarati baš konkretnoj osobi. Proizvođači ramova se baziraju na određene ustaljene mere, koje nisu baš svakome odgovarajuće. Neko ima duže noge, neko kraće ruke, neko produžen trup. Postoji nekoliko merenja, kojih se drže veći proizvođači, i koje i ostali proizvođači kopiraju u svojoj proizvodnji. Neke stvari poput kraćeg rama za 1-2cm se mogu nadomestiti dužom ili kraćom lulom volana, ili pomeranjem sedišta napred/nazad, ali za dva broja veći ili manji ram je, jednostavno, problem koji zahteva promenu rama ili bicikla.
1. Kako odrediti veličinu bicikla? Najčešće merenje
U prošlosti nije bilo ovoliko sofisticiranih metoda merenja veličine rama bicikla, a ni same proizvodnje, pa su ustaljene mere bile, jednostavno, na svakom biciklu. Najčešći način merenja koji čujemo u radnji, je “stavim podlakticu između sedišta i lule, ako mi prsti tek dodiruju lulu, to je moja visina”, što u današnje vreme naprednih i raznovrsnih bicikala, jednostavno, nije tačno.Čest način, koji je dosta ispravan – kod MTB, treking i nekih drumskih bicikala, je da vozač opkorači gornju sedalnu cev, i prostor između međunožja i rama ne bi trebalo da bude veći od 4 prsta. Međutim, ta teorija, naravno, pada u vodu pri izboru “ženskog” ili uniseks modela bicikla.2. Razlike u proizvodnji ramova, veličine i namene bicikala.
Osnovne razlike u nameni bicikla su i te koje određuju koju visinu bicikla odabrati. Veličine rama bicikla kod MTB (Mountin bike-a) i treking bicikla nisu iste zbog različitog klirensa, tj. različite visine rama kod srednjeg pogona,tj. najniža tačka rama. MTB bicikli imaju i višu tačku, upravo zbog neravnina koje prelaze,a pa je ram izdignut u odnosu na tlo. Kod treking i drumskih bicikala, potreba za tim, jednostavno, ne postoji. Zato se i drugačiji tipovi bicikala drugačije i označavaju, tj. kod MTB bicikala su oznake S, M, L, XL, ili 17, 18″, 20″, ili jednostavno mere koje proizvođač preferira. Neki proizvođači odabiraju neparne mere (17″, 19″), drugi parne (18″,20″). Kod nekih su, opet, kao konfekcijske veličine S, M, L… a koje prate određene mere. Dužina rama i visina rama su dve različite mere koje treba drugačije i posmatrati i pronaći ono što vozača najviše interesuje. MTB i drumski bicikli treba da imaju veću dužinu rama, upravo da bi vozač mogao da se “pruži” po ramu, što će mu obezbediti udobnost. Treking, gradski i ženski bicikli, su naravno, kraći, upravo da bi vozač bio uspravljeniji u sedištu i komfornije gledao u saobraćaj ispred sebe. E sad, komplikacija – MTB bicikli mogu da budu i niže visine, a iste dužine, da bi vozač mogao da se u određenom tehničkom trenutku spusti lako sa sedišta, a da težište bicikla bude niže zbog manevrisanja. To je obično slučaj kod tehnički potkovanih ramova, recimo GT bicikala. Trek bicikli su dosta kraći, samim tim su udobniji, ali takmičari ne vole preterano da ramovi budu kraći. Zato se pro bicikli i ramovi prave prema zahtevima trkača.Zbog toga savetujemo da se obratite našim prodavcima, koji će Vam pomoći pri odabiru bicikla.3. Kako pravilno podesiti visinu sedišta?
Najstarije pravilo je i najbolje – Dok sedim na sedištu, samo prstima treba da dodirujem tlo. To ne važi za gradske, dečije i folding bicikle. Ideja je da iskoristim snagu mišića nogu i abdomena. Ukoliko je sedište previše spušteno, noge će biti savijene u kolenu, samim tim će se noge više umoriti, i vožnja će preći u mučenje. To je kao da hodate čučeći. Ako je, opet, sedište previsoko, noge se upiru da dohvate pedale, pa se telo gega levo desno, umarajući guzu i kičmu. Idealno je – sedim na sedištu – obe noge na tlo – samo prstima dodirujem – to je za početak. Posle mora doći do podešavanja visine za još centimetar, dva, da se noge ne bi umarale. Obično se iskoristi pravilo – sednem na sedište, spustim petu na pedalu, i noga mora da bude ispružena. Tačno, ali nije potpuno.4. Korigovanje
Kao što smo rekli, manje nepravilnosti se mogu korigovati uz drugačiju dužina lule i podešavanje sedišta. Ne odobravamo ispravljanje pozicije ugradnjom dugačkih rogova na volan, da “bih se spravio, pošto mi ova pozicija ne odgovara”. Na rogovima ne postoje komande kočnice, i tačka. U odsudnom trenutku neće biti kočenja. Zato postoje gradski bicikli, kod kojih je pozicija drastično udobnija, ali nije za obaranje brzinskih rekorda. Pri odabiru manjeg ili većeg rama, i duže upotrebe istog, javljaju se sporedni problemi – bol u zadnjici i trnjenje prstiju ruke. Ako je ram previsok, ni sedište neć odgovarati, jer je visina bicikliste i rama neusklađena, samim tim je opterećenje na sedištu na pogrešnom mestu. SQ lab sedišta imaju pravilno podešene tačke oslonca, te takvi problemi mogu biti otklonjeni.Gripovi su ti koji daju udobnost, jer, na kraju krajeva, ne stežete golu šipku volana. Poenta je da se ulnarni nerv na rukama rastereti, da ne bi doveo do trnjenja.Srodni blogovi
