Kako odabrati bicikl? Kupovina bicikla za neupućene

Po nekom nepisanom pravilu, bicikli se dele na MTB ( mountain bike – ili kod nas prevedeno – monti bajk, montin bajk, mauntin bike, ili pravilno brdski bicikl) i ostale.  Zašto baš tako? MTB bicikli lepše izgledaju, mogu da se voze svuda i mogu svi da ih voze.  Međutim. Postoji mnogo kategorija i podkategorija bicikala. MTB je samo deo. U svetu se najviše koristi, naravno gradski bicikl, koji može da bude i MTB i treking, i hibrid… Sve je stvar ukusa. Pri odabiru bicikla se treba voditi onim – šta će taj bicikl da mi priredi – tj. – kako ću s njim da se igram? Jer, ruku na srce, bicikl je jedna velika igračka.  Treba odabrati bicikl prema svojoj potrebi, jer džaba ako bicikl dobro izgleda, a teško se vozi, ili je težak i neupotrebljiv? Dakle – kako odabrati bicikl? Ovo je kupovina bicikla za neupućene. Dakle – kategorije bicikala – i to vrlo suženo, jer se skoro svaki dana srećemo sa nekom podkategorijom koju je neko rešio da plasira:

1. MTB – mountain bike

Kao što rekosmo – najpopularnija grupacija bicikala. Deli se na gradske bicikle i “pravi” MTB.  Pravi Mountain bike je sa jakim ramom, sa jednim ili oba amortizera, aluminijumskim, hrom-moli, karbonskim, titanijumskim ramom, i opasnim amortizerima, kočnicama i mehanikom. Količina brzina- najnebitnija stvar, važno da ih ima i da su pravilno raspoređene. Šta to znači? Loše se kada imate “brzine” a uz Avalu ne možete da se popnete, ne zato što niste u kondiciji, već što bicikl nema pravilno raspoređene zupčanike.  Gradski MTB su svi ispod toga. Dobro izgleda, može da se vozi po gradu i okolini, nije za trku, i mogu svi da ga voze. E sad, gradskih MTB bicikala ima za različitu cenu, od velikih tržnih centara, gde možete kupiti breskve, kišobran, bicikl i deterdžent-gde ćete sigurno pogrešiti pri odabiru bicikla – do pravih radnji koje se bave biciklizmom i srodnim temama, i gde će Vas podrobno ispitati šta Vam tačno treba. Jer ideja je da se taj bicikl i vozi i da je uživanje voziti ga,a ne, kada Vas društvo pozove, da idete na vožnju kao na mučenje. MTB bicikli su dugo imali jednu te istu veličinu točka – 26″, i koja se koristila od početka 70-tih do danas kao jedina. 2005. Godine  se pojavila veličina 29″, i koja deli veličinu sa 28″ (622mm), ali se zove 29″ zbog veće širine guma. 27,5″ – koja je prava MTB veličina – ni premala, ni prevelika, lako se okreće po gradu, dobro manevriše, i dobro podnosi rupe. Obe veličine, i 27,5” i 29” sada nose primat u proizvodnji. Sada se postavlja pitanje – čemu proizvodnja 26”ice? 26” je odličan za početnike, okretan je, i superioran što se tiče izbora guma i rezervnih delova. 29” je sledeći standard, lako se penje, lako spušta, dobro nosi brzinu i lako prelazi preko prepreka. Mana? Veliki i nezgrapan bicikl, i nije za niže osobe.  Pri odabiru veličine točka treba uzeti u obzir svoju visinu – džaba 26″ kada ste visoki skoro 2 metra. I obratno.

2. Treking bicikli

Po našem mišljenju, najpravilnija grupa bicikala, koja se koristi po gradu i šire. Treking bicikl se koristi po gradu a i za međugradske ture, a i za putovanje po, recimo, Evropi. Odlikuju ga točkovi veličine 28″ (koju su koristili i većina ROG i Unis bicikala, koje svaka zgrada ima po desetak u podrumu), i udobna pozicija vozača. Treking bicikl deli mehaniku sa MTB biciklom, s tim što je pozicija vozača prirodnija, gume uže i srednji pogon (zupčanik na biciklu koji okrećemo nogama) veći nego kod MTBa.

3. Gradski bicikli

 Isto što i treking, samo sa blatobranima, korpom, svetlima i slično. S tim što – gradski bicikli su upravo okrenuti gradu – sporiji su, teži, ali zato udobniji i jednostavniji za upravljanje i menjanje brzina, ako ih ima. Gradski bicikli se prave u nekoliko veličina točka, prema visini vozača i podneblju za koje se proizvode – 26″, 26″x1-3/8, 28″… ostalih dimenzija ima u malim količinama pa ih ne treba pominjati. Najpoznatiji gradski bicikli su upravo Holadski ( Nizozemski), veliki, nezgrapni, sa potpuno uspravnom pozicijom i – jednostavni za vožnju.  

4. Drumski bicikli

 Jako popularna grupa, najstariji tip bicikla, najbrži tip prevoza na pedale. Ako je veličina rama tačna, sa odgovarajućim spoljnim gumama, i mehanikom, uživanju nema kraja. Drumski bicikl zahteva i odeću za vožnju, nije baš da treba da se vozi u trenerci i majici na bretele. Ali, može. Veličina točka je 28″, ili popularno 700C. Širina – po želji. A u drumskim biciklima je krenulo deljenje na podgrupe. I tome nema kraja, treba pomenuti samo bitne – Drumski, Triatlon, Ciklokros, Gravel. O detaljima nekom drugom prilikom.

5. Električni bicikli

Kategorija u usponu. Danas i onaj koji nikad nije seo na bicikl, želi da se vozi na električnom biciklu. Neki ih uopšte ne vole, neko ne vidi drugačiji bicikl od elektro, u svakom slučaju, niko nije imun na njih. Ima ih nekoliko podkategorija : Na potenciometar( na “gas”) – koliko dam “gas” toliko će ići, kao motor Pedelec – okrećem pedale, i on mi dodaje snagu, Kombinacija ta dva. Što se tiče motora, tu postoje nekoliko velikih proizvođača, i tušta i tma malih. Više/manje se svi proizvode u Kini, pa je i očekivano da kinzi ponude svoje elektro motore, koji se naknadno ugrađuju na bicikle.

Koji bicikl odabrati? 

To je teško pitanje – ideja je da sebe poznajete, i da napravite neku ideju za šta će Vam bicikl služiti i kakav ste korisnik. Ako Vam je bicikl prevozno sredstvo, a volite da skačete u vožnji i ne smetaju Vam rupe na putu – izvolite MTB. Treking je za svakodnevnu vožnju, a i ako Vas društvo pozove na vikend vožnju po šumi, imaćete dovoljno dobru mašinu za to. Gradski bicikl je ograničen sa upotrebljivošću što se tiče terena-mora da bude ravna podloga – uzbrdo ili nizbrdo, ali ravno. Drumaš je, opet, za otvoreni put, i za dužu turu. Niko ne kaže da drumaš ne treba da se vozi na kraćim relacijama, ali je pre svega napravljen za kilometražu.